KO TO MORE PLATIT!  
Miljenko Smoje
Objavljeno u Feral Tribuneu br. 492, 20. veljače 1995.

Naši pametni, učeni judi koji se intendidu u sociologiju, psihologiju, filozofiju i koji su u svemu superiorni nan običnin smrtnicima, pokaradu te, najidu, a znadu te omalovažit i uvridit kad te čuju di govoriš: Ma vidi vrimena! Ko ovo more platit!

Održat ćedu ti i cilo predavanje kako si mali primitivni provincijalac, bezvridan, neuk, deficitaran u svemu, i je li te malo ogrijalo sunce, je li u sičnju oli vejači moš sest na šentadu na Rivu, omar se rastižeš i pun importance ponavjaš: Ko ovo more platit! Umišljaš ka da je to tvoja zasluga, tvoj trud, tvoja pamet.

Nedija ujutru. Ranije se dižen, rastvaran ponistru. Udre me svitlost. Žmirkan da ne oslipin.

Gospe moja, ča je lipo!

Nebo čisto, lišo, svud jednako modro. Ovo je peti oli šesti dan da na nebu nisan vidija oblak. More ka zrcalo. Trajekti u portu. Sa punte đige i muleta ACY-a ribiči bacijedu tunje.

Zoven mladoga prijateja Sinišu:

- Moreš li?

- Mogu.

- Kad?

- Omar!